Ono što je jedino sigurno u vezi ekonomske krize koja sledi zbog pandemije izazvane virusom COVID-19 je da niko ne može da predvidi kakva će biti i koliko će trajati.
Recesija je neizbežna, a posledica toga će biti otpuštanje velikog broja radnika. U narednih godinu dana se očekuje da u EU stopa nezaposlenosti skoči za oko 50%.
S tim u vezi, postavlja se pitanje, koliki broj kompanija će moći da zadrži sadašnji broj zaposlenih. Već se pokazuje da preduzeća koja se bave online trgovinom beleže porast broja zaposlenih, dok su turizam, ugostiteljstvo i saobraćaj već doživeli ozbiljnu krizu. Mnoge države su već krenule sa ekonomskim merama u cilju ublažavanja krize i smanjnjenja stope nezaposlenosti. Međutim, mnogim poslodavcima to neće pomoći na duže staze, ako se kriza produbi i tražnja za njihovim proizvodima i uslugama bude smanjena.
Naravno, najveći teret će osetiti mala preduzeća i preduzetnici. Velike kompanije već traže alternativna rešenja za svoje zaposlene kao što je robotizacija.
Ono što poslodavac trenutno može da uradi je da pošalje zaposlenog na prinudni odmor ili donese odluku o isplati minimalne zarade za sve zaposlene i tako dobije na vremenu. Takođe kao opcija se javlja i prebacivanje zaposlenog na drugo radno mesto. Ekonomičnije je prekvalifikovati radnika koji već radi u kompaniji i koji je upoznat sa politikom i načinom poslovanja nego zapošljavati novog radnika i obučavati ga za rad.
Pošto je trenutno jedan od najvećih strahova da će biti nestašice hrane, mnoge države su odlučile da pozovu ljude koji su trenutno ostali bez posla da rade u poljoprivredi. Tako su radnici sebi bar za neki period obezbedili egzistenciju, a poljoprivredni proizvođači dobili radnu snagu, bez koje su ostali zbog zatvaranja granica i nemogućnosti uvoza radne snage.
Ono što daje nadu su procene da će ekonomije već u 2021. beležiti privredni rast, što će za posledicu imati pad nezaposlenosti.
